SUDSKI POSTUPCI

PARNIČNI POSTUPAK

Parnica je sudki postupak u kojem se rešava spor – konkrektna, životna situacija u kojoj se javljaju dve strane sa međusobno suprotstavljenim pravima i interesima. U parnici suprotne strane su tužilac, podnosilac tužbe, i tuženi, lice protiv koga je ona upravljena. Parnica se pokreće tužbom koja sadrži odrednice lica koja su u sporu, opis šta je zapravo sporno, na kom propisu se zasniva zahtev iz tužbe, predloge dokaza u prilog tih tvrdnji i šta zahteva od suda da dosudi (tužbeni zahtev). Sledi rasprava, na jednom ili više sudskih ročišta, u kojoj obe strane iznose svoje navode i podnose dokaze koji idu njima u prilog. Kad se iscrpu predlozi dokaza, odnosno kad sud oceni da je pouzdano utvrđeno činjenično stanje, parnica se okončava presudom koja sadrži rešenje spora, na osnovu relevantnih važećih propisa, sa stanovišta suda. Nezadovoljna strana može da podnese žalbu, po kojoj rešava neposredno viši sud.

KRIVIČNI POSTUPAK

U krivičnom postupku se utvrđuje da li je neko lice izvršilo krivično delo, i ako jeste, izriče mu se krivična sankcija (kazna ili uslovna osuda). Krivični postupak ima dve faze: predhodni i glavni. U prethodnom postupku, tj. istrazi utvrdjuje se da li ima dovoljno elemenata za zasnivanje optužnice protiv određenog lica na osnovu navoda iz zahteva za sprovođenje istrage koji podnosi javni tužilac, a na osnovu podataka iz krivične prijave. Istraga se vodi pred istražnim sudijom. Druga faza, glavni krivični postupak, počinje optužnim aktom, najčešće optužnicom, koju podnosi javni tužilac, na osnovu rezultata istrage. Na glavnom pretresu, koji sledi, raspravljaju se okolnosti i dokazi koji idu u prilog kako optužbe, tako i odbrane. Oštećeni, lice protiv koga je izvršeno delo ili članovi porodice žrtve, imaju takođe puno pravo da učestvuju u postupku. I ovaj postupak se okončava presudom, koja sadrži odluku suda o postojanju ili nepostojanju krivične odgovornosti optuženog za dela koja mu se stavljaju na teret optužnicom, kao i krivičnu sankciju (npr. zatvorsku kaznu) ukoliko ta odgovornost postoji. Od zatvorske kazne treba razlikovati pritvor kao procesno sredstvo koje se određuje u slučajevima strogo određenim zakonom, tokom krivičnog postupka, najčešće radi sprečavanja bekstva ili drugog izbegavanja odgovornosti.

Svako lice se smatra nevinim dok se ne utvrdi da je odgovorno za izvršenje krivičnog dela. Lice protiv koga se vodi istraga naziva se okrivljeni, lice protiv kog je podneta optužnica naziva se optuženi, a lice za koje se utvrdi krivična odgovornost – osuđeni. Od krivičnog postupka treba razlikovati postupanje po krivičnoj prijavi, koja predstavlja svojevrsnu informaciju koju javnom tužilaštvu može da podnese svako lice, neposredno ili preko policije (mada to u načelu čini samo policija), ukoliko postoje određena saznanja ili indicije o izvršenju dela ili mogućem izvršiocu (osumnjičeni). Krivičnom prijavom ne počinje nikakav sudski postupak, već samo ispitivanje koje sprovodi tužilaštvo povodom toga da li postoje elementi za pokretanje takvog postupka.

VANPARNIČNI POSTUPAK

Poseban oblik gradjanskog postupka kojim se rešavaju pravna pitanja koja nisu sporna, npr. uredjenje ličnih stanja, roditeljskog prava, raspravljanje zaostavštine, deoba zajedničke imovine i sl.

IZVRŠNI POSTUPAK

Sudski postupak u gradjanskim pitanjima kojim se sudskim, prinudnim putem, namiruje potraživanje utvrdjeno najčešće sudskom presudom.

UPRAVNI SPOR

Poseban postupak kojim se rešava spor o zakonitosti upravnog akta državnog organa, po tužbi lica koje smatra da mu je tim aktom povredjeno pravo ili zakonom zasnovan interes.