Vakcinacija ili imunizacija je najbrža i najefikasnija mera prevncije oboljevanja i umiranja od teških zaraznih bolesti. Zbog odsustva imunizacije, svake godine u svetu umire oko pet miliona dece, oko 800.000 postaju trajni invalidi, usled preležanih bolesti protiv kojih nisu vakcinisani.

Od zaraznih bolesti najviše su ugrožena mala deca i to je razlog što vakcinaciju započinjemo što je ranije moguće, tako da novorođenčad u porodilištu već dobija pojedine vakcine - ukazala je Stanimirov.

U ovoj ustanovi trenutno nedostaju vakcine protiv meningitisa, dečje paralize i difterije tetanusa, međutim očekuju da poručene doze stignu do kraja nedelje ili početkom naredne nedelje.

Sud je od Narodne skupštine zatražio da se u roku od 60 dana izjasni o osam spornih ustavno-pravnih pitanja, među kojima i da li se izbor izabranog lekara može tim zakonom propisati kao obaveza.

Ustavni sud je analizom inicijativa za ocenu ustavnosti i odredbi koje se njima osporavanju "ocenio da njihovom primenom mogu nastupiti neotklonjive štetne posledice po jedno od najvažnijih ljudskih prava i zaključio da je do donošenja konačne odluke o oceni ustavnosti navedenih odredaba nužno obustaviti dalju primenu pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu tih odredaba, navodedeno je u odluci objavljenoj na sajtu suda.

- To znači da se, do donošenja odluke Ustavnog suda u tom predmetu neće primenjivati odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima je propisano da se naknadna overa isprave o osiguranju, odnosno zdravstvene kartice, odnosno posebne isprave o korišćenju zdravstvene zaštite može izvršiti pod uslovom da je osigurano lice izvršilo izbor izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona - precizira Ustavni sud.

Prema osporenoj odredbi oni koji nisu izabrali lekara imali su pravo samo na pružanje hitne medicinske pomoći

Obustavljena je i primena dela iste odredbe "da ako osigurano lice ne izvrši izbor izabranog lekara u roku od šest meseci od dana sticanja svojstva osiguranog lica u skladu sa ovim zakonom, ima pravo samo na pružanje hitne medicinske pomoći do momenta izbora izabranog lekara u skladu sa ovim zakonom".

Od Skupštine traži da se izjasni da li se izbor izabranog lekara može ovim zakonom propisati kao obaveza, odnosno kao uslov za uživanje prava po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja, s obzirom na to da se doprinosi uplaćuju unapred i da je Zakonom o zdravstvenoj zaštiti garantovano pravo osiguranom licu da slobodno bira zdravstvenu ustanovu i lekara kod koga će ostvariti pravo na zdravstvenu zaštitu.

Sud pita Narodnu skupštinu i da li postoji "objektivno i razumno opravdanje" da se osiguranom licu, uskrati (ograniči) pružanje zdravstvene zaštite u obimu koji odgovara obimu plaćene zdravstvene usluge i koja mu je neophodna s obzirom na njegovo zdravstveno stanje, samo iz razloga što nije izvršilo izbor izabranog lekara.

Ustavni sud pita i da li je ovlašćenje Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da osiguranicima naknadno ne overi zdravstvenu ispravu ukoliko ne izaberu lekara i time ne potvrdi njihovo pravo na korišćenje unapred plaćene zdravstvene usluge, u skladu sa osnovnim načelima zaštite prava osiguranih lica i zaštite javnog interesa.

Nova tehnologija omogućava zamrzavanje matičnih ćelija, njihovo bezbedno odmrzavanje i time se otvara mogućnost čuvanja matičnih ćelija. Tako nastaju javne i privatne banke koje iz krvi pupčanika izoluju i čuvaju matične ćelije, spremne za upotrebu kada zatreba.

Takođe, naučnici uspevaju da umnože matične ćelije, da se iz njih razviju različita tkiva što dovodi do stvaranja nove grane medicine, a to je regenerativna medicina.

Sama procedura uzimanja krvi iz pupčanika je vrlo jednostavna i radi se nakon porođaja kada se beba odvoji, a pupčanik podveže. Prilikom te procedura ne dotakne se ni majka ni beba, već se praktično krv uzima iz materijala koji se posle porođaja i inače baca.

U našoj zemlji se čuvanje matičnih ćelija obavlja prema instrukciji Ministarstva zdravlja.

Prema toj instrukciji pravo da uzimaju krv iz pupčanika imaju porodilišta koja su aplicirala zahtev komisiji za nove tehnologije Ministarstva zdravlja i koja su za to dobila odobrenje.

Na lokaciji površine 1,7 ha čija je vrednost procenje na 6 mil EUR, a koju je besplatno obezbedio grad Kragujevac, i uz kredit Evropske investicione banke od 14 mil EUR, na prostoru između Kliničkog centra i Univerziteta biće izgrađen objekat površine 11.500 m2. Osim toga, obezbeđeno je i 4 mil EUR za kupovinu najsavremenije laboratorijske opreme.

- Univerzitet će dobiti jedan jako važan objekat za istraživanje i razvoj nauke, razvoj obrazovanja i za promociju Kragujevca, kao univerzitetskog i naučnog centra - rekao je tom prilikom ministar Žarko Obradović.

Sada predstoje tehnički poslovi i raspisivanje tendera, odnosno izbor najpovoljnijeg izvođača. Radovi bi trebalo da otpočnu na proleće, a rok za završetak je dve godine. Za Kragujevac, za fakultete unutar Univerziteta, izgradnja ovog objekta će biti prilika da provere svoje naučne postavke, da promovišu projekte, da se bave istraživanjem, da stvore neku inovaciju. Kragujevac dobija odličnu priliku da se promoviše kao veliki i značajan univerzitetski centar.

Kako je Obradović istakao, na nivou Evrope, od 2014. godine, biće objavljena rang-lista univerziteta u pojedinim oblastima, tako da će izgradnja ovog centra biti dodatni stimulans i impuls da Kragujevac dokaže kvalitete koje već poseduje, jer će se univerziteti ocenjivati prema naučnom potencijalu koji poseduju i prema stvaralačkim proizvodima koje sami stvore. Generacije koje dolaze imaće gde da se bave naučno istraživačkim radom.

- Centri izvrsnosti biće značajni za nas medicinare, ali ništa manje značajni za fizičare, hemičare i inženjere. Ovo je jedna univerzalna stvar, koja će toliko unaprediti naučno-istraživački rad da će Univerzitet u Kragujevcu značajno napredovati, a tek za desetak godina videćete šta ovaj dan za nas znači - naglasio je rektor Univerziteta, prof. dr Slobodan Arsenijević.

Prema rečima gradonačelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovića, nema te stvari koju grad ne bi uradio za svoj Univerzitet.

- Zajednički radimo na tome da sa univerzitetom i resornim ministarstvom, profesorima koji će ovde raditi obezbedimo i stotinak stanova. U neku ruku, ovo je za Kragujevac važno i veliko kao "Fiat" - ocenio je Stevanović.

Inače, Centrom će rukovoditi genetičar Miodrag Stojković, a osim njega u toj naučnoj ustanovi, kako je planirano radiće još 24 istraživača - najbolji studenti Medicinskog fakulteta.